Politicians and Election, Vote in Freedom, Actively Participate in Democracy, Vote for Change, Online referendum
left right

Biography Вук Драшковић

> Serbia > Politicians > Srpski pokret obnove > Vuk Drašković
Вук Драшковић Вук Драшковић
Вук Драшковић
Cрпски књижевник, политичар и председник Српског покрета обнове. | A Serbian politician. The current leader of the Serbian Renewal Movement.
email

DESCRIPTION OF CANDIDATE: 

Вук Драшковић Biography

SRP: 

 

Вук Драшковић (Међа, 29. новембар 1946. године), српски књижевник, политичар и председник Српског покрета обнове.

 

Политички ангажмансках

1989. године, заједно са Мирком Јовићем је основао политичку странку Српску народну обнову, али због супротстављених ставова та се странка цепа. 14 марта 1990. отцепљено крило Српске народне одбране чији је Драшковић био председник уједињује се са Српским слободарским покретом Војислава Шешеља. Са Војиславом Шешељем је у кумовском односу. По распаду Српске народне одбране, Драшковић је 1990. основао странку Српски покрет обнове, која је била у опозицији режиму Слободана Милошевића. У том периоду, два пута је хапшен. Први пут после деветомартовских демонстрација 1991. године, када је провео три дана у затвору. Други пут је ухапшен са супругом Даницом, јуна 1993. године, када су осуђени на два месеца затвора и када су преживели најсуровију полицијску тортуру. Обоје су ослобођени захваљујући притиску водећих државника и органа међународне заједнице. Између осталих, за слободу Вука Драшковића и његове супруге најодлучније су се заложили амерички председник Бил Клинтон, руски председник Борис Јељцин, француски председник Франсоа Митеран и његова супруга Данијела, грчки премијер Константин Мицотакис, британски премијер Џон Мејџор и други.

 

У периоду 1996 — 1997, заједно са Зораном Ђинђићем и Весном Пешић, предводио је коалицију Заједно која је у другом кругу локалних избора освојила апсолутну победу. Међутим, Милошевићев режим то није признао па су настали тромесечни протести по целој Србији. Најзад је, фебруара 1997, Милошевић признао победу опозицији. 3. октобра 1999. године, на Ибарској магистрали организован је атентат на Драшковића, а у судском процесу утврдиће се да није први, и том приликом погинула су четири његова блиска сарадника. Следећи покушај атентата догодио се 15. јуна 2000. године у Будви, када је сам Драшковић лакше повређен.

 

У међувремену, Драшковић је 10. јануара 2000. године је формирао са опозиционим лидерима нову опозициону коалицију против Милошевића која је названа Демократска опозиција Србије - ДОС. У лето 2000, Драшковић у име странке одлучује иступити из коалиције и СПО самостално наступа на превременим изборима за председника СРЈ, које је Милошевић расписао за 24. септембар те године. Драшковићев кандидат Војислав Михаиловић осваја мали број гласова, а Војислав Коштуница (кандидат ДОС-а) побеђује Милошевића који најпре није хтео признати пораз. Почињу демонстрације широм Србије, који су завршени 5. октобра када је ДОС најпре насилним упадом у Савезну скупштину, али и координираном сарадњом са незадовољним деловима војске и полиције преузео власт и избегао крвопролиће. Драшковић је подржавао протесте и поздравио смену власти. На ванредним изборима за Скупштину Србије, 23. децембра 2000, Драшковићев СПО није успео прећи изборни цензус од 5% и постаје ванпарламентарна странка.

 

Након престанка постојања Државне Заједнице 2006. године, Драшковић остаје на истој дужности на нивоу Србије. На тој функцији остаје до избора нове Владе у мају 2007. године. Пред ванредне парламентарне изборе који су одржани 11. маја 2008. године, Драшковић и његов СПО приступили су каолицији За европску Србију, коју сачињавају још и Демократска странка (Борис Тадић), Г17+ (Млађан Динкић), и Лига социјалдемократа Војводине (Ненад Чанак). Листа је на овим изборима освојила 38,42% гласова (1.590.200 гласова, 102 мандата) и која је почетком јула 2008. формирала коалициону Владу са коалицијим СПС-ПУПС-ЈС. СПО је добио 4 посланичка мандата и место министра дијаспоре.

 

извор

 

 

ENG: 

 

Vuk Drašković (Serbian: Вук Драшковић, born 29 November 1946, Međa, Serbia, FPR Yugoslavia) is a Serbian politician who served as the Deputy Prime Minister of Yugoslavia and the Minister of Foreign Affairs of State Union of Serbia and Montenegro and Serbia. The current leader of the Serbian Renewal Movement.

 

He graduated from the University of Belgrade's Law School in 1968. From 1969 to 1980 he worked as a journalist in the Yugoslav news agency Tanjug. He was also a member of the Yugoslav Communist Party and worked as the chief of staff of the Yugoslav President Mika Špiljak. Drašković also wrote several novels.

 

Political career

Together with Mirko Jović and Vojislav Šešelj, Drašković founded the Serbian National Renewal party (SNO) in 1989. However, the trio soon found themselves at political crossroads and their party disintegrated in three pieces. In 1990, Drašković founded the Serbian Renewal Movement (Srpski Pokret Obnove, SPO), a democratic nationalist party. Following that failure Drašković kept the pressure on Serbian President Slobodan Milošević via street protests, organizing mass demonstrations in Belgrade on 9 March 1991.

 

In what he himself later termed "a bad political move", Drašković kept his SPO out of the wide anti-Milošević Democratic Opposition of Serbia (DOS) coalition that formed in 2000, meaning that his candidate in the 24 September 2000 federal presidential elections, Vojislav Mihailović, achieved little success and that SPO also was not successful in the subsequent parliamentary election where the DOS won overwhelmingly. Because of this, Drašković and his party were marginalized over the next three years.

 

His next chance for political redemption came in late 2003. Fully aware of SPO's, as well as his own, weak political standing after more than 3 years in political oblivion, Drašković entered his party into a pre-election coalition with New Serbia (NS), thus reuniting with old party colleague Velimir Ilić. Joining forces for the 2003 parliamentary election, they achieved limited success, but more importantly managed to get into the coalition that formed the minority government (along with DSS, G17 Plus), providing it with critical parliamentary seats to keep the far-right radicals (SRS) at bay. In the subsequent division of power, Drašković received the high-ranking position of Serbia and Montenegro's foreign minister.

 

In response to Montenegro's vote for independence, Drašković called for a restoration of Serbia's monarchy: "This is an historic moment for Serbia itself, a beginning which would be based on the historically-proven and victorious pillars of the Serbian state and I am talking about the pillars of a kingdom." After the breakup with Montenegro in June 2006, Drašković served (until May 2007) as the foreign minister of the Republic of Serbia, a successor to the state union of Serbia-Montenegro.

 

In August 2010, Vuk Drašković argued in favour of changing the Serbian Constitution of 2006 to remove references to Kosovo as a part of Serbia because according to him "Serbia has no national sovereignty over Kosovo whatsoever. All of Serbia knows that Kosovo is not really a province within Serbia, that it is completely beyond the control of the government and the state of Serbia".

 

source

November 30, 2012

updated: 2013-06-21

icon Vuk Drašković
icon Vuk Drašković

ElectionsMeter is not responsible for the content of the text. Please refer always to the author. Every text published on ElectionsMeter should include original name of the author and reference to the original source. Users are obliged to follow notice of copyright infringement. Please read carefully policy of the site. If the text contains an error, incorrect information, you want to fix it, or even you would like to mange fully the content of the profile, please contact us. contact us..

 
load menu